Ətraflı axtarış
Baxanların
6513
İnternetə qoyma tarixi: 2010/07/18
Sualın xülasəsi
Иман нәдир?
Sual
Иман нәдир?
Qısa cavab

Иман инсан үчүн мүгәддәс олан мәнәви ишләрә сәмими гәлбдән бағланмаға дејилир вә бу јолда өз ешг, мәһәббәт вә шүҹаәт ҝөстәрмәјә һазырдыр.

   Гуранда иманын ики ганады вар; елм вә әмәл. Елм әмәлсиз күфрлә нәтиҹәләнә биләр. Һәмчинин, әмәл дә тәкҹә олса, мүнафигликлә нәтиҹәләнә биләр. Исламда кәлам алимләри арасында иман һаггында үч нәзәријјә вар.

 1.Әшаирә мәзһәбинин етигадына әсасән иман - јәни, Аллаһын варлығыны, пејғәмбәрләри вә онларын әмр етдикләри вә гадаған етдикләрини тәсдиг етмәк.

 2. Мөтәзилә мәзһәбинини етигадына әсасән иман - јәни, Аллаһ-тааланын бизим үчүн тәјин етдији тәклиф вә вәзифәләрә әмәл етмәк.

 3. Кәлами философларын нәзәријјәсинә әсасән иман - јәни, каинатда олан реаллыглара мәрифәт вә елм әлә ҝәтирмәк вә онларын васитәси илә нәфси камала чатдырмаг. Амма арифләрин нәзәриндә иман Аллаһ-таалаја үз ҝәтириб Ондан гејрисинин һамысындан үз чевирмәкдир.

   Иманамејллилик мүасир дөврдә гәрбдә вә христианлыг аләминдә ики јолла формалашмышдыр:

 1.Ифратчылыг вә ја әглә зидд шәкилдә иман ҝәтирмәк, диндә вә Аллаһын варлығында әгли тәлимләрә һеч бир јол гојмамаг.

 2.Орта сәвијјәдә вә ја гејри-әгли ки, иманы мөһкәмләтмәкдән өтрү мүәјјән дәрәҹәдә әглә јер верилир, амма һәр һалда иман әглдән өндә гәрар верилир.

Ислам мүтәфәккирләри арасында әһли-хәбәр вә арифләрин нәзәријјәси һеч дә ифратчыларын нәзәријјәсинә аз охшары јохдур. Гәззали вә Мөвләвини исә мүәјјән мәнада орта сәвијјәли иман мејллиләрдән һесаб етмәк олар.

Белә нәзәрә ҝәлир ки, фәлсәфәнин чох гатышыг, гуру вә руһсуз дәлилләри сәбәб олур ки, мүасир иманмејллилик нәзәријјәсинә шәраит јарансын.

Ətreaflı cavab

  Һәр бир ҹанлынын өзүнә ҝөрә нәјәсә гәлби бағлылығы вардыр. Инсан да мадди бағлылығындан әлавә, бәзи мәнәви шејләрә, о ҹүмләдән, мәрифәт, ҝөзәллик, вә с.. гәлби бағлылығы вар. Һәмчинин, иман дә елә бир гәлби бағлылыгдыр ки, јердә галан диҝәр мејлләрин һамысыны өз көлҝәсиндә сахлајыр.

     Иман мөвзусу һәр бир инсан үчүн мүгәддәс бир ҝушәдә гәрар тутур. Јәни, инсанын һәмишәки бағлылығы ҝетдикҹә елә бир мүгәддәс ишә чеврилир ки, ахырда онда шүҹаәт, ҹәсарәт вә ешг кими үнсүрләр әмәлә ҝәлир.

Иманын бағлы олдуғу мөвзу һәмишә мүәјјән вә мәлумдур. Она ҝөрә дә мөмин шәхс һәмишә она мәрифәт әлә ҝәтирмәлидир.[1]

Иман сөзүнә мүхтәлиф мәктәб вә мәзһәбләрә әсасән мүхтәлиф тәрифләр верилмишдир. Мәшһур шиә алими, философ, Гуран тәфсирчиси Әлламә Тәбатәбаи иманы ашадағакы кими тәриф едир:

  “Иман тәкҹә елм вә мәрифәт дејилдир.Чүнки, Гуран ајәләләри, бәзән елмләри олдуғу һалда бәзиләринин мүртәд олмагларындан хәбәр верир. Иманлы шәхс (мөмин) үчүн елмдән әлавә, билдикләринә әмәл етмәјә дә өһдәчилијинин олмасы лазымдыр. Һәмчинин, өз елминә гәлби бағлылығы да олмалы вә үмуми шәкилдә дә олса бу бағлылыг мүшаһидә олунмалыдыр. Демәли, һәр кәсин Аллаһ-тааланын варлығына вә јеҝанә олмасына елми олуб вә өз елминә ујғун һәрәкәт едәрсә јәни, өз бәндәчилик вәзифәсини јеринә јетириб ибадәт едәрсә, белә инсан мөминдир.”[2]

Гурани-Кәримдә Аллаһ-тааланын инсандан бүтүн тәләбләри иман үзәриндә дөвр етдијинә ҝөрә јүзләрлә ајәдә мүхтәлиф дәстәләрдән тәкидлә иман ҝәтирмәләри вә ниҹат тапмалары истәнилмишдир.[3] Она ҝөрә дә Ислам мүтәфәккирләриндән өтрү иманын хүсуси мәнасы вә әһәмијјәти вардыр.

Исламда кәлам елминин алимләри арасында иман һаггында үч әсас нәзәријјә вардыр:

 1.Әшаирә мәзһәбиндә иманын һәгигәти Аллаһ-тааланын варлығыны вә пејғәмбәрләри васитәси илә Онун бујурдуглары вә гадаған етдикләрини тәсдиг етмәк. Һәмчинин, гәлби илә тәсдигләдији һәр бир шеји дили илә дә играр етмәк. Јәни, Аллаһ-таала тәрәфиндән һәр бир ашкар вә ачыгланан һәгигәтләрин һамысына шәһадәт вериб гәбул етмәк. Бу һаләт бир тәрәфдән Аллаһ-таала мүгабилиндә бир нөв тәслим, тәвазөкарлыг вә гәлби бағлылыг демәкдир вә  диҝәр тәрәфдән исә тәсдиг етдији вә шәһадәт вердији мөвзулар чәрчивәсиндә фәалијјәт етмәкдир.[4]      

 2. Мөтәлизә мәзһәбинә ҝөрә иман  Аллаһ-таала тәрәфиндән ваҹиб олан вәзифәјә әмәл етмәкдир. Аллаһ-тааланын варлығынын вә пејғәмбәрләрин тәсдиги өзү бир нөв вәзифәјә әмәл етмәкдир. Диҝәр вәзифәләр дә ваҹибләрә әмәл етмәк вә гадаған олунмушлардан чәкинмәкдир. Бүтүн вәзифәләринә әмәл едән мөмин адланыр. Мөминин нәзәринҹә иман нәзәријјә илә јох, әмәллә тәһәггүг тапыр.[5]  

 3. Бу нәзәријјә ән чох кәлам философлары тәрәфиндән изһар олунур; иманын һәгигәти варлыг аләминдә олан һәгигәтләрә елм вә мәрифәт әлә ҝәтирмәкдир. Башга сөзлә десәк, инсан нәфсинин нәзәри камал мәрһәләләриндәки сејри иманын һәгигәтини тәшкил едир. Бәс, ваҹибләрә әмәл етмәк вә һарам олунмушлары тәрк етмәк нәфсин әмәли камал мәрһәләләринин сејри олуб вә бу елм вә мәрифәтин хариҹдә нишанәләридир. Гејд олунмуш мөминин әгидәси варлыг аләминин һәгигәтләри илә һәр нә гәдәр ујғун оларса иманы даһа чох камилдир.[6] Белә ки, Сәдрил Мүтәллиһин өзүнүн Әсфар әрбә (Дөрд сәфәр) китабында үчүнҹү сәфәрин (“Илаһијјат хүсуси мәнада”) бәһсинә башладыгда иманы белә тәриф едир:

 “Сонра бил ки, һикмәт бәһсиндә бөлҝүсүнә башладығымыз бу сәфәр (Аллаһа тәрәф үчүнҹү сәфәр) дөрд сәфәрин ән мүһүм вә фәзиләтлисиндәндир. О да Аллаһ-таалаја, ајәләринә вә Ахирәт ҝүнүнә һәгиги иман ҝәтирмәкдир. Неҹә ки Аллаһ-таала Гуранда она ишарә едир, бујурур: “....мө’минлəр дə имaн ҝəтирмишлəр. (Oнлaрын) һaмысы Аллaһa, Oнун мəлəклəринə, китaблaрынa вə (бүтүн) пeјғəмбəрлəринə имaн ҝəтирəрəк дeдилəр...”[7] Башга сурәдә бујурур: “Аллaһa, oнун мəлəклəринə, китaблaрынa, пeјғəмбəрлəринə вə axирəт ҝүнүнə инaнмaјaн шəxс, шүбһəсиз ки, (дoғру јoлдaн) чox aзмышдыр.”[8] Бу ајә ики шәриф елмә аиддир. Бири варлыг аләминин әввәлинә (Аллаһ-таалаја), икинҹиси исә Ахирәт аләминә олан елмдир. Илк варлыг аләминә олан елмә, Аллаһ-таалаја, сифәтләринә, ишләринә вә әсәрләринә мәрифәт әлә ҝәтирмәк, Ахирәт аләминә олан елмә исә нәфсин танынмысы, рәһбәр вә пејғәмбәрлик елминә мәрифәт әлә ҝәтирмәкдир.”[9]

   Бу нәзәријјәдә Аллаһ-тааланын вә пејғәмбәрләринин тәсдиги һәгигәт аләминдә мәнтиги бир тәсдиг кими ачыгланыр. Тәсдигдән бир гисми дә варлыг аләминә олан мәрифәтдир. Бу нәзәријјәдә тәклиф вә вәзифәләрә әмәл етмәк иманын маһијјәтиндән хариҹдир.

 Амма арифләрин нәзәринә әсасән иман нә елм, нә әмәл вә нә дә шәһадәт вермәкдир, бәлкә дә иманын һәгигәти вә ҹөвһәри Аллаһ-таалаја тәрәф үз ҝәтирмәк вә Ондан гејрисиндән үз чевирмәкдир. Јәни, иман ҝәтирмәк - Аллаһ-таалаја тәрәф үз ҝәтирмәк вә бу үз ҝәтирмәк о вахт һасил олур ки, инсан Һагдан гејрисиндән үз чевирмиш олсун. Бәс, һәр кәсин Аллаһдан гејрисинә башы нә гәдәр гарышыбса, бир о гәдәр Аллаһ-тааладан үз чевирмиш вә иманында нөгсан вардыр. Чүнки, иман Аллаһа тәрәф үз ҝәтирмәк, зидди исә үз чевирмәкдир. (ики зидд исә һеч вахт ҹәм олмаз)[10]

Христиан кәлам алимләринин әксәријјәти иманын тәрифиндә ирфан алимләринин јолуну тутмушлар. Христиан алим Әјјан Барбур јазыр: “Тәјлих јазыр ки, дин һәмишә бир сыра гәлби бағлылыгларла бирҝә олуб, үч хүсусијјәти вар: Биринҹи; Мөһкәм гәлби бағлылыг тапмаг. Јәни, гәти вә мөһкәм әһд бағламаг, бејәт вә һәр шеји Она тапшырмаг. Бу мөвзу өлүм мөвзусудур. Чүнки, бу арада инсанын һәјаты арада галыр, инсан әһд бағлајыр вә һәјатыны вә ја ҹаныны бу әһдин ҝировунда гојур. Икинҹи, мөһкәм гәлби бағлылыг (иман) елә бир јүксәк мәгамдыр ки, јердә галан бүтүн дәјәрләрә үстүндүр вә һәр шеј она ујғун тәнзимләнир. Үчүнҹү: Мөһкәм гәлби бағлылыг инсанын нәфсиндә ҝениш вә вүсәтли олуб, һәјатын бүтүн саһәләринә вә ҹәһәтинә аид олсун. Чүнки, бу бағлылыг (иман), инсан һәјатынын вә варлығынын бүтүн һиссәләринә аидддир.”[11]

  Башга јердә Ричард Сенин дилиндән јазыр: “Мүгәддәс китабын вә ја китаб-әһлинин илаһијјатынын һәгигәтинә чатмагдан өтрү иман јолундан кечмәк лазымдыр. О да елә бир гәлби вә фикри дәрк вә тәлгиндир ки, мәрифәт дәлилиндән һеч дә ҝери галмыр. Мәсәлә, исбат етмәк јох, иман ҝәтирмәк вә инанмагдыр.”[12]

   Бу нәзәријјә, иманы елм, мәрифәтдән вә дәлилдән үстүн бир мәгамда танытдырмагла јанашы бир мәсәләни дә чатдырмаг истәјир ки, иман, елм вә әгллә зидд олмајыб, ҝөзүбағлы бир әмәл һесаб олунмур.

“Тәзә Әһд” китабында чох јердә иманы ән чох һәјәҹан вә горхунун мүгабилиндә гәрар тутдуғуну мүшаһидә едирик. Иман, инсанын өз ирадәси илә һәјатда мүәјјән бир ҹәһәт вә дүзҝүн јол тапыб, бу јолда мөһкәм дајанмаға дејилир вә бунунла да һәр бир һәгигәтин дүзҝүн вә доғрулуғуна етигад бағлансын. Етигад, ја инам елә бир әксүл-әмәлдир ки, Аллаһ-тааланын “иман гәбул етмәси”, бағышламасы вә мәрһәмәтиндән ирәли ҝәлир. Һәмчинин, инсанын әмәли дә бир нөв инанмагдыр. Чүнки, Аллаһ-таалаја инам сәбәб олур ки, инсан Онун гүдрәти гаршысында өз ҝүҹ вә гүдрәтиндән әл чәкир вә Ондан гејрисиндән үз чевириб јалныз Она етимад вә етигад бәсләјир. Әслиндә иман инам, тәвәккүл, бејәт вә итаәтдир.[13]

 

  Иманамејллилик; (Fideism)[14]  

    Имана мејллилик термини “Fideism” сөзүнүн мәнасы кими истифадә олунур. Бу мәна, кәлам елминдә әглә мејллилији мүгабилиндә гәрар верилмишдир. Иманамејиллилик нәзәријјјәсиндә дини һәгигәтләр иман үстүндә бәрпа олмушдур, әгл вә дәлил үзүндән бу һәгигәтләрә јол тапмаг олмаз. Бу әгидә христианлар ичәрисиндә чох гәдим замана, мүгәддәс Пулис адлы раһибин дөврүнә ҝедиб чатыр. Амма, он доггузунҹу әсрдән ҹидди шәкилдә нүфуз етмәјә башламыш, мүасир замана гәдәр јетишмишдир. Бу ҹәрәјан хүсусилә, гәрб аләминдә вә христианлыгда даһа чох мүшаһидә олунур. Имана мејиллилик ики әсас, ифрат вә орта хәтдә формалашыр вә онлар ашағадакылардыр:

   1.Ифрат имана мејиллилик јахуд, әглдән гачмаг (әглин зидди);

Ифратчы имана мејллиләрдән бир Шостоф јазыр: “Һәгиги иманын бир һиссәси бүтүн әгли мејарларын рәдд едилмәсидир.”О мөтәгиддир ки, инсан өз дини етигадына әсасән, һеч бир әгли дәлил олмадан 2+2=5 кими мәсәләни гәбул етсин вә белә иман ҝәтирмәк һәгиги иманын әламәтләриндәндир.”[15]

Кеј Јеркикур вә диҝәр ифратчы имана мејллиләрин нәзәријјәсинә әсасән, дин һәгигәтләринин маһијјәти һәр ҹүр әгли мәсәләләрлә ујғун дејил вә дини һәгигәтләр јалныз иман әсасында гәбул едилир. Динин әсаслары әгли олмамасындан әлавә, бәлкә дә әглин зиддинәдир.[16]

 

 

  2. Орта сәвијјәли имана мејиллилик јахуд, гејри әгли иман;

  Бу нөв имана мејллилик христианлар ичәрисиндә Агусини ганунундан јараныб. Бу нәзәријјәдә иманын әглә вә тәфәккүрә мүгәддәм олмасыны әсас билмәклә јанашы бәзән дини һәгигәтләри ачыгламагдан өтрү әгли дәлилләрдән дә истифадә етмәк олар.[17]  

Ислам тәфәкккүрүндә имана мејллилик;

   Ислам тәфәккүрүндә христианларын ифратчы имана мејллиләринин тәфәккүрү олмаса да бәзи нәзәријјәләр һеч дә онлара аз охшамыр. Нүмунә үчүн; тајфачылыг, хәбәр-әһли оланлар, вә с.. диндә дәлил вә әгли тәфәккүр әсасында иман ҝәтирмәји әсас меһвәрликдән кәнара гојмушлар.

   Һәмчинин, Ибни Әрәби кими бәзи ислами арифләрдән дә “Футуһатил-Мәккијјә” китабында иманын тәрифиндә ифратчы иманмејллилик әламәтләри вардыр. Онун нәзәринә ҝөрә һәр кәс әгл вә тәфәккүр әсасында иман ҝәтирибсә, әслиндә иманын һәгигәтинә чатмамышдыр; чүнки, әсл иман одур ки, вәһјә әсасланмыш олсун. Һалбуки, белә иман ҝәтирмәк әглә әсасланыб.[18]

Мәһәммәд Гәззалини исә орта сәвијјәли иман мејллиләр сырасында һесаб етмәк олар. О, бу етигаддадыр ки, мүдәррисин (мүәллимин) кәламы инсана иман ҝәтирә билмәз.Онун нәзәријјәсинә ҝөрә иман һеч дә белә дејил ки тәфәккүр вә әгллә әлә ҝәлмиш олсун. Иман бир чыраг кими нур верир ки, Аллаһ-таала Өз лүтф вә мәрһәмәти сајәсиндә бир немәт кими бәндәләринин ихтијарында гојур.

Мөвләви дә иман мөвзусунда әгл, дәлил вә тәфәккүрә сөјкәнир вә әгли иман вә ешгдән үстүн гәрар верир. Онун нәзәријјәсинә әсасән иман, дәлил вә тәфәккүр саһәсиндән кәнара чыхан иман һәр ан дағылмаг вә әлдән ҝетмәк астанасындадыр.[19]

    Диггәт;

  Белә нәзәрә ҝәлир ки, христианлыг аләминдә иман мејллилик,  Ислам аләминдә исә әглә чох мејллилик вә бунунла да иманын ҝөвһәринин ҝирифтарчылығы фәлсәфи вә истидлали бәһсләрин сәбәбиндән ирәли ҝәлмишдир.

Христиан аләминдә исә фәлсәфи ҹәһәтдән материалистләрин иддиаларынын исбат олуна билмәмәси бу һәрәкәти даһа да шиддәтләндирир. Әслиндә, бир чох христиан мүтәфәккирләри өз имана мејиллиликләри илә истәмишләр ки, дин вә имана фәлсәфә, кәлам вә руһсуз әгли бәһсләрин мөвзусундан ниҹат версинләр.[20]


[1] Пол Тәлих, Иманын артырылмасы, Һүсејн Новрузунун тәрҹүмәси, сәһ.16,17; Һикмәт нәшријјаты, Теһран, 1375 ҝүнәш или.

[2]Тәбатәбаи, Сејјид Мәһәммәд Һүсејн, Әл-Мизан тәфсиринин тәрҹүмәси, ҹ.18, сәһ.411,412, Әлламә Тәбатәбанинин елми вә мәдәни фикирләри адны мүәссисә. 1363 ҝүнәш или.

[3] Мәсәлән Гуранда Әср сурәсиндә охујуруг: “Бисмиллаһир-рәһманир-рәһим! Анд олсун ахшам чағына (икинди вахтына, әср намазына, замана вә ја Пејғәмбәрин әсринә) ки, Инсан (өмрүнү биһудә ишләрә сәрф етмәклә, дүнјаны ахирәтдән үстүн тутмагла) зијан ичиндәдир? Јалныз иман ҝәтириб јахшы әмәлләр едән, бир-биринә һаггы төвсијә едән вә сәбри төвсијә едән кимсәләрдән башга!”

[4] Ислами мәгаләләр, Әбул-Һәсән Әшәри, ҹ.1, сәһ.347, Мисир чапы, 1969-ҹу ил; Әл-лумә, сәһ.75, Мәдинә чапы, 1975-ҹи ил; Тәфтәзани, Шәрһ-Мәгасид, ҹ.2,сәһ-184, Осман чапы, 1305 һиҹр гәмәри или, Мәһәммәд Мүҹтеһид Шәбстәри, Иман вә азадлыг, сәһ.12, чап Тәзә план, Теһран, үчүнүҹү чап, 1379-ҹу ҝүнәш или.

[5] Мөтәзиләнин әгидәси һаггында, Әһмәд Әмин, Фәҹрүл-Ислам вә зөһјүл-Ислам, Мөтәзилә бәһси.

[6] Шәһид Сани, Иман һәгигәтләри, сәһ.16,17,18.

[7] Бәгәрә сурәси, 285

[8] Ниса сурәси, 136.

[9]Сәдрәддин, Мәһәммәд Ширази, Дөрд әгли сәфәрдә јүксәк һикмәт, ҹ.6; сәһ.7, нәшир Әбәр мәдәнијјәтинин ҹанланмасы чапханасы, Бејрут, Ливан, дөрдүнҹү чап, 1990-ҹы ил.

[10] “Шәрһүт-тәриф” китабындан хүласә, бешинҹи әсрин ирфани мәтниндән, сәһ.227, Иран мәдәнијјәт нәшријјаты

[11]Әјјан Барбур, Елм вә дин, тәрҹүмә: Биһаәддин Хүррәмшаһи, сәһ.257, Теһран универистетләринин нәшријјаты, 1362 ҝүнәш или.

[12] Әввәлки әдәбијјт, сәһ.259. (Alam Riehardson? сd.A Theological Work book of the bible) London, SCM press, 1951 pb 

[13] Әввәлки әдәбијјат, сәһ.260

[14] Иман мејииллик бәһси, Әбдуррәсул Бәјат вә диҝәрләри, Кәлмәләр лүғәти китабындан,

[15] Әввәлки әдәбијјат.

[16] Әввәлки әдәбијјат.

[17] Әввәлки әдәбијјат

[18] Әввәлки әдәбијјат.

[19] Әввәлки әдәбијјат

[20] Әввәлки әдәбијјат

Başqa dillərdə Q tərcümələr
Baxışlarınız
şərh sayı 0
Dəyəri daxil edin
misal : Yourname@YourDomane.ext
Dəyəri daxil edin
Dəyəri daxil edin

Təsadüfi suallar

Ən çox baxılanlar

  • Oğlan və qızın arasında dügzün cinsi əlaqə necə olmalıdır?
    162871 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/05/31
    Qısa cavab: İslam dininin nəzərinə əsasən qadın və kişi bir- birlərini təkmilləşdirən varlıqdırlar. Allah- Taala bunları elə yaratmışdır ki, bu iki məxluq bir- birlərinin aramlıqlarını bərpa edirlər. həmçinin bununla yanaşı bir- birlərinin bütün cinsi istəklərini təmin etsinlər. İslam dini bu ehtiyacların halal yolla ödənməsi üçün ailə qurmağı (müvəqqəti ...
  • Hacət və diləklərimizə çatmaq üçün ən tez qəbul olunan dua hansıdır?
    154924 Əməli əxlaq 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, bir çox dualar İmamlardan hacətlərin qəbul olması üçün rəvayət olunmuşdur ki, onların mətnini burada gətirmək mümkün deyildir. Bunun üçün də onlardan bir neçəsi ki, daha çox əhəmiyyət daşıyır adlarına işarə edirik. Təvəssül duası. Fərəc duası. ...
  • Şiələrin namazı əliaçıq və əhli- sünnənin əlibağlı qılmasının səbəbi nədir?
    117746 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/01/02
    On iki İmama (ə) inanan insanlar Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) sünnəsinə əməl etsinlər deyə, namazı əliaçıq qılırlar. Onların bu şəkildə namaz qılmasına əsas verən çoxlu sayda rəvayətlər vardır. Həmin rəvayətlərdə Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) namaz qılarkən əlləri açıq və yan tərəflərə bitişik şəkildə olduğu göstərilir. ...
  • Aya kişinin ixtiyarı vardır ki, istədiyi halda qadının hər hansı bir yerindən istifadə etsin, əgər güc vasitəsiylə olsa belə?
    109683 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/04/14
    Səlamun ələykum. Aşağıdakı cavablar müctəhidlərin dəftərxanalarından verimişdir: Həzrət Ayətullah Xamineinin dəftərxanası: Cavab 1 və 2. Qadının tamam olaraq kişini razı salması, o demək deyildir ki, kişi əxlaqa uyğun olmayan, çox məkruh və yaxud bir iş görə ki, qadının əziyyət olmasına səbəb olsun. Qadının tamam şəkildə ərini razı salması o deməkdir ...
  • Həyat yoldaşının öz razılığı ilə onunla arxadan əlaqədə olmağın hökmü nədir?
    98781 Nizamlar hüquq və əhkam 2015/06/29
    Möhtərəm mərcə təqlid alimləri buyurublar: “həyat yoldaşı ilə arxadan əlaqədə olmağın çox şiddətli kərahəti var”[1] Kərahət də bu mənadədər ki, bu əməl Allah dərgahında bəyənilməz bir əməldir. Amma, bu iş görülməsə daha yaxşıdır. Lakin, bu əməli edənə heç bir günah yazılmır. Diqqət etmək lazımdır ...
  • Qadın kişinin cinsi əlaqə istəyini rədd edə bilmərmi?
    91290 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/09/01
    Əziz islam Peyğəmbərinin (s) və Əhli- beytin (ə) hədis və rəvayətlərində qadın və kişinin yaxınlığı barəsində mətləblər budur ki, onlar bir- birlərinin haqqlarına riayət etməlidirlər.[1] Bu hüquqlar yaxınlıq etmənin iki tərəfini göstərir. Bir rəvayətdə kişiyə belə deyilir: “Müstəhəbdir ki, kişi yaxınlığı rahatlıq, fasilə və ...
  • Qızdırma xəstəliynə görə oxunan dua var?
    53340 Hədis elmləri 2014/05/20
    Dua mənbələrində Nur duası adı ilə belə bir dua nəql olunur və bu dua qızdırma xəstəliyinin sağamasında çox təsirlidir. Duanın mətni budur: (tər.) “Nur verən Allahın adı ilə; nur verən Allahın adı ilə ki, nur verir; Nurda olan Nur Allahın adı ilə, hər şeyin təqdir və ölçüsünü ...
  • Salam "Əmmən yucibul- muztər" امّن یجیب المضطرّ duası harada gəlibdir?
    45204 Əməli əxlaq 2012/09/10
    "Əmmən yucibul- muztərrə iza dəahu və yəkşifus- su" « أَمَّنْ يُجيبُ الْمُضْطَرَّ إِذا دَعاهُ وَ يَكْشِفُ السُّوء » cümləsi Quranda Nəml surəsinin 62- ci ayəsində gəlibdir. Buyurur: "Əli hər yerdən üzülüb darda qalan birisi ona dua etdiyi zaman onun duasını qəbul buyuran".
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    43710 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Hansı yolla göz dəymənin (nəzərin) qarşısı alınır?
    42874 Təfsir 2011/11/03
    Göz dəymə insanın nəfsində olan qəsirdən irəli gəlir və bunun üçün də ağıl dərk edən bir dəlil yoxdur. Bəlkə çox hadisələr vardır ki, göz dəyməylə baş vermişdir. Mərhum Şeyx Abbas Qumi göz dəymənin uzaq olması üçün qələm surəsinin 51- ci ayəsini sifariş etmişdir. Bu ayənin nazil olmasını nəzərə ...