Ətraflı axtarış
Baxanların
5860
İnternetə qoyma tarixi: 2009/11/10
Sualın xülasəsi
Ислам тәфәккүрүнүн үмумијјәти һаггында орта сәвијјәли програм ирәли сүрмәк нәдән ирәли ҝәлир?
Sual
Ислам тәфәккүрүнүн үмумијјәти һаггында орта сәвијјәли програм ирәли сүрмәк нәдән ирәли ҝәлир?
Qısa cavab

Ислам дини, ән мүкәммәл вә сонунҹу ҝөндәрилмиш бир диндир. Бу ҹәһәтдән, биз инсанын һәјатынын бүтүн саһәләриндә, фәрди вә иҹтимаи бөлүмүндә бу динин нәзәрини һәмишә нәзәрдә сахламалы вә онун ҝөстәриши бизә чыраг олмалыдыр. Исламда мүнәззәм орта сәвијјли тәфәккүр нәзәријјәси ислам дини һаггына орта сәвијјәли тиорија кими исламын һәртәрәфли бир дин олмасына  аид олур.

Ətreaflı cavab

“Исламда мүнәззәм тәфәккүр нәзәријјәси” орта сәвијјәли бир тиорија олуб мүхтәлиф саһәләрдә ислам низамларынын бу вахта кими тәгдим етдији нәзәријјәдир Бу вахта кими онлардан бир нечәсини нәзәрдән кечирдик.

а) Илк нәзәријјә: “Гуранда үмуми игтисади нәзмләрин көкләри” адлы мәгаләнин мүгәддәмәсиндә буна ишарә олунуб. (Гуран вә елмләр анлајышы һаггында бешинҹи бејнәлхалг тәдгигат конфрансындан олан мәгаләләр топлусу. Гум. Дарул-Гуранул-Кәрим. Јај, 1375 шәмси или, сәһ-330-426)

б) Икинҹи нәзәријјә: “Исламда мүнәззәм тәфәккүр нәзәријјәси” мәгаләси. (Имам Хумејнинин (р) әсәрләриндә фигһи мәнбәләрин арашдырылмасы һаггында мәгаләләр топлусу. Иҹтиһадда заман вә мәканын ролу, 3-ҹү ҹилд, иҹтиһад, заман вә мәкан, јај, 1374, сәһ-401-426)

в) Үчүнҹү нәзәријјә: “Вилајәти-фәгиһ” китабынын илк бөлмәси. ( “Әндишеји ҹаван “ идарәси, Мәдәнијјәт вә ислам тәфәккүрү тәһгигат мәркәзи,1377, теһран).

г) Дөрдүнҹү нәзәријјә: “Мәбани кәлами иҹтиһад” китабынын сонунҹу фәсли. (Ханеји хирәд мүәссисәси, 1377, Гум) Вә Мәктәб вә низами игтисад Ислам” китабынын илк фәсли. (Ханеји хирәд мүәссисәси, 1388, Гум)

Ислам дини, ән мүкәммәл вә сонунҹу ҝөндәрилмиш бир диндир. Бу ҹәһәтдән, биз инсанын һәјатынын бүтүн саһәләриндә, фәрди вә иҹтимаи бөлүмүндә бу динин нәзәрини һәмишә нәзәрдә сахламалы вә онун ҝөстәриши бизә чыраг олмалыдыр. Динин әсас үнсүрләри сајылан бу чарыглар әслиндә ики гисмә бөлүнә биләр:

1.     Ислам дүнјаҝөрүшүнүн рәмзи сајылан хүласә үнсүрләр, мәсәлән, сијасәт, игтисад, бу ики саһәдә ислам дүнјаҝөрүшү, бу саһәнин үмуми вә хүсуси ҹүзијјаты вә саир олур. Бу гәбилдән олан үнсүрләр “вар” – кими кәлам  вә фәлсәфә бәһсләринин рәнҝинә чалыр. Мәсәлән, Аллаһ-таалынын јаранышдан сијаси сәһајә һакимлији, игтисади саһәдә Онун ән чох рузи верән олмасы, вә саир ..ки биз бу саһәни “фәлсәфә” үнсүрү кими хатырлајырыг. Беләликлә, “Исламын сијаси фәлсәфәси” исламын сијасәт һаггында үнсүрләр топлусудур ки исламын сијасәт саһәсиндә дүнјаҝөрүшүнү хырдалыгларына кими бәјан едир.

2.     Исламын дүнјаҝөрүшү вә онун фәлсәфәсини бәјан едән дин үнсүрләри. Јәни, бу үнсүрләр илк үнсүрләрдән сајылыр. Белә үнсүрләр адәтән, һөкмләрә аид олур вә “олсун” –һөкмү мәнасыныны вермәклә јанашы етибар етмәклә әлә ҝәлир вә ики гисмә бөлүнүр:

а) Бәзи үнсүрләр диҝәр үнсүрләрин көкләри кими гәрар тутур вә онлары бир нөв бәјан едир. Белә үнсүрләр әҝәр мүәјјән бир үсул үзрә тәртиб тапыбса онлара “мәбани (әсаслар)- дејилир. Әҝәр бу үнсүрләр динин һәдәфләрини бәјан едирсә, она – “һәдәфләр” дејилир.  Бүтүн бу “әсаслар” вә “һәдәфләр” исә “мәктәб” тәшкил едир. Беләликлә, “ Исламын сијаси мәктәби” онун әсас вә һәдәфләринин топлусу тәшкил едир.

б) Һәр һансы дини “әсаса” ујғун бир шәраитдә   мүәјјән һәдәфләрә јетишмәкдән өтрү дини үнсүрләр топлусуна “низам” дејилир. Әслиндә бу, динин һәман үмүмидүнјәви олмасы сајылыр. Беләликлә, биз бәшәр һәјатынын мүхтәлиф саһәләриндә үч әсас үмуми үнсүрлә растлашырыг: Фәлсәфә, мәктәб вә низам. Бунларын һәр үчү арасында да хүсуси бир әлагә дә вардыр.

Фәлсәфә

Бу бәһсимиздә “фәлсәфәдән” сөз ачыланда мәгсәд фөвг-тәбиәт вә метафизик аләм нәзәрдә тутулмур. Бахмајараг ки исламда бу саһәјә чох диггәт олунур. Әксинә, мәгсәд һәр һансы саһәнин мәсәлән, ријазијјатын фәлсәфәси, мәдәнијјәт фәлсәфәси вә саир кми ишләрдән сөз ачылыр. Демәли, әҝәр “ Исламын сијаси фәлсәфәси” ардынҹа олсаг онда исламын сијасәт аләминдә әсас мејар вә рәмзләри ардынҹајыг. Бу да исламда “Исламын сијасәт мәктәби” үнваны илә әсасланаҹаг. Мәсәлән, Аллаһ-тааланын инсан үзәриндә көклү һакимијјәти, исламын инсаны неҹә танытмасы, инсанларын сечими илә Аллаһын истәји арасында нисбәт, Илаһи пәрвәриш вә сијаси һакимијјәт бу саһәнин мөвзуларындандыр.

Мәктәб

Мәктәб дедикдә, мүәјјән бир шәраитда һәмин сәһәнин һәдәф вә әсас үсуллары топлусу нәзәрдә тутулур. “Үсуллар” дедикдә мүсәлманларын ишинә аид олан јерләрдә дин тәрфиндән әсас вә бу низамын көкләри кими тәлгин олунан үнван нәзәрдә тутулур. Һәдәфләр одур ки һансы саһәдә олурса олсун, дин о саһәдә инсан үчүн мәгсәд тәсәввүр едир. Беләликлә, исламын сијаси мәктәби, “ исламын сијаси үсулларына” вә “исламын сијаси һәдәфләринә” аид олур. Мәсәлән, Исламда Аллаһын инсанларын, Аллаһын иҹазә вердији јерләр истисна олмагла бир-биринә һаким кәсилмәсини инкар етмәси, мәсум Имамларын (әлејһимуссалам)-ын заманында һкимијјәтин там шәкилдә онларын иихтијарында олмасы, мәсәләси “исламын сијаси әсаслары” зүмрәсинә аиддир. Иҹтимаи әдаләтин тәһәггүгү, инсанларын әсас һүгугларынын горунмасы, инсанларын елми вә мәнәви ҹәһәтдән инкишафынын јахшылашмасындан өтрү шәраитин јарадылмасы мәсәләси “исламын сијаси һәдәфләри” гисминдән сајылыр.

Низам

Ислам һәр бир саһәдә өз мәктәби әсасында бир-бири илә сых әлагәдә олан органлар тәклиф едир ки бу органлар динин мүәјјән бир үсулу үзрә онун һәдәфләрини изләјир вә онун һәјата кечмәсинә хидмәт едир. Бүтүн дүнјәви аидијјаты олан белә бир үмуми тәшкилатлар топлусуна “низам” дејилир. Беләликлә, “исламын сијаси нәзми” дедикдә, исламын үмумдүнјәви сијаси органлары нәзәрдә тутулур.

Органлар

Һәр һансы бир низамда тәшкилат, фәрдләрин, идарәләрин вә бу низамда дәхаләти олан әсас үнсүрләрин мүәјјән бир шәраитда бири-бири илә олан әлагәләриндән ибарәтдир. Һәр бир орган дөрд әсас хүсусијјәтә малик олмалыдыр:

1.     Үмумидүнјәви олмалыдыр. Ислам низамында органлар һәр һансы бир хусуси мөвгијјәт вә макана мәхсус дејил, бәлкә дә үмуми вә һәртәрәфлидир.

2.     Һәгигәтдә тәһәггүг тапмалыдыр. Һәр һансы бир низамын органлары о низамын мәктәбинин үсуллары әсасында онун һәдәфләринин һәјатда тәһәггүг тапмасына хидмәт етмәлидир. Буна ҝөрә дә бу органын хариҹдә тәһәггүг тапмасы ваҹибдир.

3.     Үсуллар әсасында һәдәфләрин һәјата кечмәсинә хидмәт етсин. “Низам”һәр һансы бир мәктәбин һәдәфләрини һәјата кечирилмәсинә хидмәт етдијинә ҝөрә програмы да бу мәктәбин көкләри үзәриндә гурулур. Бу низамын органлары бир тәрәфдән мәктәбин көкләри, диҝәр тәрәфдән исә онун һәдәфләри үзәриндә тәһәггүг тапыр.

4.     Дүнјәви шәкилдә һүгугу олмуш олсун: Динин дүнјәви һөкүмләри, һансы шәраитдә олунса олсун, бир тәрфдән онун органларынын бүтүн дүнјаја аид олмасы саһәсиндә тәшәккүл тапыр, диҝәр тәрәфдән исә онларын бир-бири вә диҝәр органларла әлагәли олдуғуну тәјин едир. Беләликлә, һәр һансы низамын органы, онун һүгуги ҹәһәтдән бүтүн дүнјаја аид олмасы демәкдир.

Бу вәсфлә һәр һансы бир низамын органына, “о мәктәбин һәдәф вә көкләринин һеч бир заман вә мәкана мәхсус олмадан дүнјәви һугуг нормаларына аид олмасы” –кими тәриф вермәк олар. Бу органлар, “һәр һансы бир сабит рафтар”, вә ја “мүнәззәм бир орган шәкилиндә” тәҹәлли едә биләр. Исламын бәзи сијаси органларындан; ганун гојан орган, игтисади орган, иҹра органы, гәза вә мәһкәмә органлары кимиләрин гејд етмәк олар.

Һүгуг

Һәр һансы бир ҹәмијјәтдә вә ја низамда фәрдләрин әмәлләрини мүнәззәм шәкилдә нәзарәтә алмагдан өтрү бир сыра ганунлар вә ја һөкмләр тәнзим олунур. Биз, бу һөкмләр вә ја ганунлар топлусуну “ һүгуг” адландырырыг.

Һансы саһәдә олмасындан аслы олмајараг (сијаси, игтисади, тәрбијәви вә саир..) һүгуг ики гисмә бөлүнүр:

1.     Сабит вә ја дәјишмәз һүгуглар: Бу һүгуг вә һөкмләр, һәр һансы бир низамын о дүнјәви ганунлара аид олур ки, о ганунлар, һәр һансы бир мәктәбин әсас вә һәдәфләри әсасында тәјин олунмуш олсун.

2.     Дәјишән ганунлар: О ганунлар вә һөкмәләрә аид олур ки, мәкан вә заман ҹәһәтдән хүсуси бир вахта аид олсун вә јалныз һәмин шәраитә ујғун ишләнмиш олсун. Дини мәнбәләрдә һүгуглар бәзән сабит, бәзән дә дәјишкән кими гәләмә верилмишдир.  Лакин чох јерләрдә хүсуси вәзијјәти нәзәрә алараг һөкмләр сабит шәкилдә бәјан олунур. Бунунлада белә бәјан олан һөкмләр илк бахышдан һүгугларын һәр ики гисмини өзүндә тәзаһүр едән кими гатышыг нәзәрә чарпдырыр.

Дини өлчүләр вә бәшәр һәјатынын мүхтәлиф саһәләри.

Исламын инсан һәјатынын мүәјјән бир заманында әрмәған ҝәтирдикләри диҝәр шәраитдә олан шејләрлә бирбаша вә мөһкәм әлагәлидирләр. Чүнки, ислмын сијаси фәлсәфәси онун игтисади фәлсәфәси кими исламын дүнјаҝөрүшлү олмасындан сәрчешмәләнир. Исламын сијасәти, мәктәб вә органы да һәман көк үзәриндә тәһәггүг тапмышдыр. Беләликлә, Исламын игтисади фәлсәфәси илә сијаси фәлсәфәси арасында, һәмчинин, онун игтисади вә сијаси мәктәби, вә ја исламын сијаси нәзми илә игтисади нәзми арасында мөһкәм әлагәләр вардыр. Белә ки бүтүн бу ишләрдән онларын арасында бир нөв вәһдәт вә там шакилдә ујғунлуг вардыр.

 

Хүсуси замана ујғун өлчүләр вә дүнјәвилик

Әсл динин өзлүјүндә дәјишмәз олмасына бахмајараг, вәјһ васитәси илә ондан сәрчешмә алан ҝөндәрилмиш дин, мүхатәбинин вәзијјәтинә ујғун олараг мүвәггәти үнсүрләрә дә аид олур. Дини сонунҹусунда да белә үнсүрләр вардыр.

Динин һәр бир мүвәггәти үнсүрү бир вә ја бир нечә дүнјәви үнсүр вә ја онун бир гисминин тәтбигиндән вүҹуда ҝәлир. Исламда фәлсәфә вә ја мәктәб үнванында олан һәр бир шеј мүвәггәтилик амилләринин тәсириндән узагдыр. Она ҝөрә ки динин белә үнсүрләри аләм вә инсанын сабит ҹәһәтиндән мәншәләнир. Амма динин нәзмләри һәр заманда бир нөвдә тәҹәлли едир. Әслиндә, динин үмуми дүнјәви гурлушу, мүәјјән бир заман вә мәкан чәрчивәсиндә бизим ону “сазиш вә ујғунлуг”- адландырдығымыз бир заман вә мәканда тәзаһүр едир. Нүмунә үчүн, исламын илк ҝүнләриндә мүшаһидә етдијимиз сијаси вә игтисади програмлары әслиндә о вахта вә мәкана ујғун олараг Пејғәмбәр (сәлләлаһу әлејһи вә алиһи вә сәлләм) васитәси илә “сазиш вә ујғунлуг” принсипи әсасында вәһј васитәси илә тәшкил олнумушдур. Һәр заман вә мәканда исламын әсас үнсүрләрини горумагла бу ујғунлуг әсасында ислам гурлушуна вә нәзминә әл атмаг лазымдыр.

Беләликлә, исламын сијаси нәзмини әлә ҝәтирдикдән сонра үмуми сијаси амилләри нәзәрә алмагла һәр бир заманда “Исламын сијаси ујғунлуг” ҹәһәтиндән истифадә етмәк лазымдыр. Бунунла да бәјәнилмиш шәкилдә исламын сијаси ишләрини идарә етмәк мүмүкүн олсун.

 

Әлавә мүталиә үчүн бах:

1. Меһди Һадәви Теһрани, “Вилајәт вә дәјанәт”, Мүәссеји фәрһәнҝије ханеји хирәд. Гум. Икинҹи чап, 1380 шәмси или.

2. Меһди Һадәви Теһрани, «Мәбани кәлами иҹтиһа ”, мүәссисеји фәрһәнҝије ханеји хирәд. Гум. Икинҹи чап, 1377 шәмси или.

3. Меһди Һадәви Теһрани, “Мәктәб вә низами игтисади ислам”, мүәссисеји фәрһәнҝије ханеји хирәд. Гум. Икинҹи чап, 1378 шәмси или.

Başqa dillərdə Q tərcümələr
Baxışlarınız
şərh sayı 0
Dəyəri daxil edin
misal : Yourname@YourDomane.ext
Dəyəri daxil edin
Dəyəri daxil edin

Təsadüfi suallar

Ən çox baxılanlar

  • Oğlan və qızın arasında dügzün cinsi əlaqə necə olmalıdır?
    162868 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/05/31
    Qısa cavab: İslam dininin nəzərinə əsasən qadın və kişi bir- birlərini təkmilləşdirən varlıqdırlar. Allah- Taala bunları elə yaratmışdır ki, bu iki məxluq bir- birlərinin aramlıqlarını bərpa edirlər. həmçinin bununla yanaşı bir- birlərinin bütün cinsi istəklərini təmin etsinlər. İslam dini bu ehtiyacların halal yolla ödənməsi üçün ailə qurmağı (müvəqqəti ...
  • Hacət və diləklərimizə çatmaq üçün ən tez qəbul olunan dua hansıdır?
    154914 Əməli əxlaq 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, bir çox dualar İmamlardan hacətlərin qəbul olması üçün rəvayət olunmuşdur ki, onların mətnini burada gətirmək mümkün deyildir. Bunun üçün də onlardan bir neçəsi ki, daha çox əhəmiyyət daşıyır adlarına işarə edirik. Təvəssül duası. Fərəc duası. ...
  • Şiələrin namazı əliaçıq və əhli- sünnənin əlibağlı qılmasının səbəbi nədir?
    117742 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/01/02
    On iki İmama (ə) inanan insanlar Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) sünnəsinə əməl etsinlər deyə, namazı əliaçıq qılırlar. Onların bu şəkildə namaz qılmasına əsas verən çoxlu sayda rəvayətlər vardır. Həmin rəvayətlərdə Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) namaz qılarkən əlləri açıq və yan tərəflərə bitişik şəkildə olduğu göstərilir. ...
  • Aya kişinin ixtiyarı vardır ki, istədiyi halda qadının hər hansı bir yerindən istifadə etsin, əgər güc vasitəsiylə olsa belə?
    109678 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/04/14
    Səlamun ələykum. Aşağıdakı cavablar müctəhidlərin dəftərxanalarından verimişdir: Həzrət Ayətullah Xamineinin dəftərxanası: Cavab 1 və 2. Qadının tamam olaraq kişini razı salması, o demək deyildir ki, kişi əxlaqa uyğun olmayan, çox məkruh və yaxud bir iş görə ki, qadının əziyyət olmasına səbəb olsun. Qadının tamam şəkildə ərini razı salması o deməkdir ...
  • Həyat yoldaşının öz razılığı ilə onunla arxadan əlaqədə olmağın hökmü nədir?
    98777 Nizamlar hüquq və əhkam 2015/06/29
    Möhtərəm mərcə təqlid alimləri buyurublar: “həyat yoldaşı ilə arxadan əlaqədə olmağın çox şiddətli kərahəti var”[1] Kərahət də bu mənadədər ki, bu əməl Allah dərgahında bəyənilməz bir əməldir. Amma, bu iş görülməsə daha yaxşıdır. Lakin, bu əməli edənə heç bir günah yazılmır. Diqqət etmək lazımdır ...
  • Qadın kişinin cinsi əlaqə istəyini rədd edə bilmərmi?
    91288 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/09/01
    Əziz islam Peyğəmbərinin (s) və Əhli- beytin (ə) hədis və rəvayətlərində qadın və kişinin yaxınlığı barəsində mətləblər budur ki, onlar bir- birlərinin haqqlarına riayət etməlidirlər.[1] Bu hüquqlar yaxınlıq etmənin iki tərəfini göstərir. Bir rəvayətdə kişiyə belə deyilir: “Müstəhəbdir ki, kişi yaxınlığı rahatlıq, fasilə və ...
  • Qızdırma xəstəliynə görə oxunan dua var?
    53340 Hədis elmləri 2014/05/20
    Dua mənbələrində Nur duası adı ilə belə bir dua nəql olunur və bu dua qızdırma xəstəliyinin sağamasında çox təsirlidir. Duanın mətni budur: (tər.) “Nur verən Allahın adı ilə; nur verən Allahın adı ilə ki, nur verir; Nurda olan Nur Allahın adı ilə, hər şeyin təqdir və ölçüsünü ...
  • Salam "Əmmən yucibul- muztər" امّن یجیب المضطرّ duası harada gəlibdir?
    45193 Əməli əxlaq 2012/09/10
    "Əmmən yucibul- muztərrə iza dəahu və yəkşifus- su" « أَمَّنْ يُجيبُ الْمُضْطَرَّ إِذا دَعاهُ وَ يَكْشِفُ السُّوء » cümləsi Quranda Nəml surəsinin 62- ci ayəsində gəlibdir. Buyurur: "Əli hər yerdən üzülüb darda qalan birisi ona dua etdiyi zaman onun duasını qəbul buyuran".
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    43707 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Hansı yolla göz dəymənin (nəzərin) qarşısı alınır?
    42868 Təfsir 2011/11/03
    Göz dəymə insanın nəfsində olan qəsirdən irəli gəlir və bunun üçün də ağıl dərk edən bir dəlil yoxdur. Bəlkə çox hadisələr vardır ki, göz dəyməylə baş vermişdir. Mərhum Şeyx Abbas Qumi göz dəymənin uzaq olması üçün qələm surəsinin 51- ci ayəsini sifariş etmişdir. Bu ayənin nazil olmasını nəzərə ...