Ətraflı axtarış
Baxanların
6326
İnternetə qoyma tarixi: 2010/07/18
Sualın xülasəsi
Аллаһ-тааланын ҝөрүнмәдијини билдији һалда Муса (әлејһиссалам) нә үчүн Аллаһы ҝөрмәк истәјир?
Sual
Аллаһ-тааланын ҝөрүнмәдијини билдији һалда Муса (әлејһиссалам) нә үчүн Аллаһы ҝөрмәк истәјир?
Qısa cavab

  Бу суала ики ҹаваб вермәк олар:

 1.Кәлам елминә әсасән Аллаһ-тааланын ҝөрүнмәмәси гәтидир. Демәли, Һәзрәти Мусанын (әлејһисслам) Аллаһы ҝөрмәк истәји әслиндә, бәни Исраил өвладларынын тәрәфиндән онун дили илә баш вермишдир. Чүнки, бәни Исраил тәкид едирдиләр ки, Аллаһ-тааланы ҝөзүмүзлә ҝөрмәсәк иман ҝәтирмәјәҹәјик. Бу фикирлә һәзрәт Мусаны (әлејһиссалам) чәтин вәзијјәтә салырлар вә Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-тааланын өзүндән Онун ҝөрүнмәз олдуғуну ешитмәләриндән чарәсиз олараг белә бир һаҹәт диләјир.  

 2. Бир дәстә ислам алиминин вә Әлламә Тәбатәби (рәһмәтуллаһ) кими мүфәссирләрин нәзәринҹә һәзрәт Мусанын (әлјеһиссалам) истәји тајфасы тәрәфиндән ола билмәзди. Бәлкә, һәзрәт Мусаја (әлејһиссалам) лазым иди ки, өз тајфасынын тәләби мүгабилиндә мөһкәм дајаныб, Аллаһ-тааланын ҝөзлә ҝөрүнмәз олдуғуғу онлара баша салајды јахуд, әҝәр дөзә билмәјиб, онларын тәләбини Аллаһ-таалаја сөјләмәли олсајды, лазым иди ки, белә десин: “Илаһи! Мән, онлара нә гәдәр Сәнин ҝөзлә ҝөрүнмәз олдуғуну дејирәмсә, гәубл етмирләр, Сән өзүн онлара буну де!” Амма, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-таалаја белә мүраҹиәт едир: “Илаһи! Өзүнү мәнә нишан вер ки, Сәни ҝөрүм!” Бәс, мәлум олур ки, Мусанын (әлејһиссалам) истәји өзү үчүн олуб. Амма, бу ҝөрмәк заһири ҝөзлә ҝөрмәк идими? Шүбһәсиз ки, хејр. Чүнки, һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) мәгамы белә сәтһи фикирләрдә олмасыны дүшүнмәјә бизә имкан вермир. Бәс, бу мөвзуда Гуранын диҝәр ајәләрини дә нәзәрә алмагла вә ҝөрмәкдән мәгсәдин батини мәна вә ҝөрүнүш олмасыны билиб, белә нәтиҹәјә ҝәлмәк олар ки, һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) мәгсәди гәлби вә батини мүшаһидә олуб. Аллаһ-таала о әзәмәт илә Өз нурундан даға тәҹәлли едир вә дағ парча-парча олур. Бунунла да һәзрәт Мусаја (әлејһиссалам) анладылыр ки, бу дүнјада руһунун мәһдуд бәдәндә олмасына ҝөрә һәтта камил гәлби илә дә батини мүшаһидә дә мүмкүн дејил. Бунунла да, һәзрәт Муса (әлјеһиссалам) мөвзуну дәрк едир вә өз истәјинә ҝөрә төвбә едир.

Ətreaflı cavab

Бу суалын ҹавабыны ики нәзәријјә әсасында вермәк олар:

Биринҹи: Кәлам елми нәзәриндә;

     Кәлам елминдә исбат олунуб ки, Аллаһ-тааланы ҝөрмәк мүмкүн дејил. Чүнки, ҝөрүлмәли шејин мадди вә ҹисм олмасы лазымдыр. Мәкан вә хүсуси ҹәһәти олмалыдыр ки, ондан ҝөзә дүшән нур васитәси илә ону ҝөрмәк олсун. Шүбһәсиз ки, Аллаһ-таала нә мадди вә ҹисмдир, нә дә Онда ҹисмин хүсусијјәтләри вар. Бәс, Аллаһ-таала ҝөрүнмәздир. Бу сәбәбдән Аллаһ-таала Гуранда бу һагда бујурур: “Ҝөзлəр Oну (ҝөрүб) дəрк eтмəз. O, ҝөзлəри дəрк eдəр. O, лəтифдир (ҹисмликдəн узaгдыр), (һəр шeјдəн) xəбəрдaрдыр!”[1]

Амма, кәлам елми тәрәфдарлары һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) истәјини белә изаһ едирләр ки, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-тааланы ҝөрмәк истәдијини ачыгладығы заман там шәкилдә дәрк едир вә билирди ки, Аллаһ-тааланы ади ҝөзлә ҝөрмәк мүмкүн дејилдир. Амма Мусанын (әлејһиссалам) тајфасы бәни Исраил һәмишә Аллаһ-тааланы ҝөрмәјә исрар едирдиләр. Ејни һалда, бу истәјә ҝөрә шиддәтли әзаба дүчар олмушдулар. Она ҝөрә Мусадан (әлејһиссалам) истәјирләр ки, өзү үчүн Аллаһ-тааланы ҝөрмәји истәсин. Муса (әлејһиссалам) да Аллаһ-тааладан Ону ҝөрмәји истәјир. Бу мәсәләнин исбатына ҝөрә алимләр Гурандан бәзи ајәләри дә шаһид кими гејд едирләр.

   Бәгәрә сурәсинин 55-ҹи ајәсиндә охујуруг: “(Вə јaдынызa сaлын ки) сиз: "Јa Мусa, Аллaһы aшкaр сурəтдə ҝөрмəјинҹə, һeч вaxт сəнə инaнмaјaҹaғыг",- дeдијиниз зaмaн ҝөзүнүз ҝөрə- ҝөрə сизи илдырым вурмушду.”  Бу әзаб вә ҹәзанын ардынҹа бәни Исраил һәзрәт Мусадан (әлејһиссалам) истәјир ки, Аллаһ-тааладан өзүнү ҝөстәрмәјини истәсин. Муса (әлејһиссалам) да әлаҹсыз галыб Аллаһдан бу мәсәләни истәјир ки, Аллаһ-таала Өзү онлара рәдд ҹавабы версин вә бунунла да тајфасы гане олсун.[2]

 

 

 

 

Икинҹи: Фәлсәфә вә ирфан нәзәријјәси;

 Бәзи диҝәр алимләр вә мүфәссирләр, о ҹүмләдән, Әлламә Тәбатәбаи (рәһмәтуллаһ) бу һадисәни башга нәзәрлә изаһ едирләр. Онлар мөтәгиддирләр ки, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) һеч дә өз тајфасынын әвәзиндә белә бир һаҹәт истәмир, бүтпәрәстләрин бу истәјинә гаршы чыхыр вә онларла һәтта, бу ишдә мүбаризә дә апарыр. Гуранын Әраф сурәсиндә Аллаһ-таала бујрур: “(Исрaил oғуллaры) дeдилəр: "Јa Мусa! Бизə oнлaрын ситaјиш eтдиклəри бүтлəр кими бир бүт дүзəлт!" (Мусa бeлə) ҹaвaб вeрди: "Сиз, дoғрудaн дa, ҹaһил бир тaјфaсыныз!”[3]

    Бәс, беш әзәмәт саһиби пејғәмбәрләрдән бири олан һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) өз тајфасынын исрары илә дә олса Аллаһ-тааладан Ону ҝөзлә ҝөрмәк истәји һеч дә гәбул олунан мәсәлә дејилдир.   

   Беләликлә, бу һагда башга бир нәзәријјә гаршыја чыхыр. О да будур ки, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) өз истәји илә Аллаһ-тааланы мәнәви вә батини ҝөзлә бу дүнјада ҝөрмәк вә она говушмаг истәјир. Гурани-Кәримдә бу һагда ишарә вар. Гуранда, Гијамәт сурәсинин 23-ҹү ајәсиндә бу мөвзуда охујуруг: “О ҝүн нечә-нечә үзләр севиниб ҝүләҹәк. Өз Рәббинә бахаҹагдыр!” Кәһф сурәсинин 110-ҹу ајәсиндә јенә дә охујуруг: “Ким Рəбби илə гaршылaшaҹaғынa үмид бəслəјирсə, јaxшы иш ҝөрсүн вə Рəббинə eтдији ибaдəтə һeч кəси шəрик гoшмaсын!"

 Бу бахыш вә ҝөрүш шүбһәсиз ки, бәдәндә олан ади ҝөзлә дејил вә зеһнимиздә мәсәләни анламагдан өтрү “ҝөрмәк” кими ифадәдән истифадә едирик. Нүмунә үчүн, биз өз һаггымызда бәзән белә дејирик ки, мән өзүмү филан шејә даһа чох мәһәббәт ҝөстәрдијими ҝөрдүм. Бу ҝөрмәклик әслиндә бир нөв дәрк вә шүурдур ки, онун васитәси илә һәр һансы бир шејин һәгигәт вә затыны инсан дәрк едир. Бахмајараг ки, бу дәркдә, ади ҝөз, һәтта, тәфәккүрүн дә һеч бир ролу јохдур.

  Демәли, Аллаһ-тааланын камил вә ариф инсанлар үчүн нәзәрдә тутдуғу “ҝөрмәк вә гаршылашмаг” мәсәләси әслиндә бир нөв гәлби вә мәнәви ҝөрмәкдир. Аллаһ-тааланы ҹан вә руһла ҝөрмәк олар. ади ҝөз, тәбиәт һәддиндә заһирдә, мисал вә шәкил кими, хәјал, зеһни вә әгли мәфһум кими васитәләрлә Аллаһ-тааланы ҝөрмәк гејри-мүмкүндүр. Бу ҝөрмәк, гәлби вә мәнәви мүшаһидәдир. Әлбәттә, бу ҹүр мүшаһидәнин дә дәрәҹәләри мүхтәлиф мәгамлара бағлыдыр. Һәр кәс өз варлығы вә мәгамы гәдәр Алллаһ-тааланын варлығыны, ҹамал вә ҹәлаланы гәлб ҝөзү илә мүшаһидә едә биләр. Ҝүнаһ батаглығында булашан вә мүхтәлиф пәрдәләрлә гәлб ҝөзләри бағлы олан инсанлар Аллаһ-тааланын ҹамал вә ҹәлал сифәтләринин мәнәви мүшаһидәсиндән мәһрумдурлар.  Амма белә инсанлар (ҝүнаһкарлар) Аллаһ-талланын гәһр вә  интигам кими илаһи сифәтләрини (бәзән дүнјада вә) Ахирәтдә гәти шәкилдә ҝөрәҹәк вә мүшаһидә едәҹәкләр.

Ҹәлал сифәтиндән башга ҹәмалда пәрдә јохду,

Бу үздә нигаб јохдур, бу мәғздә габығ јохду.

Әҝәр пәрдә варса да инсанлар тәрәфиндәндир. О да ҝүнаһ, тәкәббүр вә Аллаһдан гејрисинә бағлылыгдан башга бир шеј дејилдир. Имам Рзадан (әлејһиссалам) сорушдулар ки, нәјә ҝөрә Аллаһ-тааланы гәлб ҝөзү илә ҝөрә билмирик? Ҹавабында бујурду: “Ҝүнаһларыныз гојмур”[4]

          Јарын ҹамалында пәрдә јохду, вәли,

         Јол үстәки тозу сил та ону ҝөрә биләсән!

Әҝәр “мән” пәрдәси арадан ҝетсә вә шәхс фәна мәгамына чата билсә, гәлб ҝөзү ачылар, Һаггын мәнәви мүшаһидәсинә вә гәлблә ҝөрмәк имканына малик олар.

   Инсанларын ҹаны бәнзәр һаваја,

   Чүн, булашды палчыға олду сәма.

 

 Ҝүнәши ҝөрмәјә о мане олар,

   Тозу ҝетсә, о пак вә тәмиз олар.

 

Варлыг аләминдә һәгигәт вар,

Үз ҝәтирсән оларсан растгар.[5]

 Әлбәттә, Аллаһ-таалаја нисбәт там гәлби вә мәнәви мүшаһидә салеһ бәндәләр үчүн дүнја вә Гијамәтдә һасил ола биләр. Дүнјада мадди һәјата, рүһун бәдәндә әсир олмасы, тәбии мејл вә хүсусијјәтләрә ҝөрә ола билсин ки, бу һал әлә ҝәлмәсин. Амма, Гијамәтдә руһ бәдәнин тәдбиринә мәшғул дејил вә азаддыр. Гијамәтдә бүтүн бу пәрдәләр дә арадан ҝөтүрүлүр вә салеһ мөминләр Аллаһ-тааланын мәхсус мәрһәмәтинә шамил олур, Аллаһ-таалаынын ҹамал вә ҹәлал сифәтләрини мәнәви ҹәһәтдән мүшаһидә едиб, Пәрвәрдиҝарларына говушурлар.

 Беләликлә, һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) Аллаһ-тааланы ҝөрмәк истәји Ахирәтдә олаҹаг ҝөрмәк мәнасында олар биләр вә о бу мәнәви мүшаһидәни бу дүнјада ҝөрмәк истәјир. Аллаһ-таала да она баша салыр ки, белә бир мүшаһидә бу дүјнада сәнин үчүн мүмкүн дејил вә сәнин белә бир мүшаһидәјә бу дүнјада физики гүдрәтин чатмаз.

   Бу истәк вә онун рәдд олунмасы һадисәси Әраф сурәсинин 143-ҹү ајәсиндә ачыгланыр. Гуранда охујуруг: “Мусa тə’јин eтдијимиз вaxтдa (Тур-и Синaјa) ҝəлдикдə Рəбби oнунлa (aрaдa һeч бир вaситə oлмaдaн) дaнышды. (Мусa:) "Еј Рəббим! Өзүнү (ҹaмaлыны) мəнə ҝөстəр. Сəнə бaxым!" - дeди. Аллaһ: "Сəн Мəни əслa ҝөрə билмəзсəн. Лaкин (бу) дaғa бax. Əҝəр o јeриндə дурa билсə, сəн дə Мəни ҝөрə билəрсəн", - бујурду. Рəбби дaғa тəҹəлли eтдикдə (Аллaһын нуру дaғa сaчылдыгдa) oну пaрчa-пaрчa eтди. Мусa дa биһуш олуб дүшдү. Ајылaндaн сoнрa исə: "Сəн пaксaн, мүгəддəссəн! (Бүтүн eјиб вə нөгсaнлaрдaн узaгсaн!) Сəнə (бу ишимдəн өтрү) төвбə eтдим. Мəн имaн ҝəтирəнлəрин биринҹисијəм!" - дeди. 

   Аллаһ-таала һәзрәт Мусаја (әлејһиссалам) Ону ади ҝөрә билмәдијини баша салмагдан өтрү онун гаршысындакы әзәмәтли бир дағы она ҝөстәриб даға мәнәви тәҹәлли едир вә дағ парча-парча олуб дағылыр. Муса (әлејһиссалам) бу дәһшәтдән биһуш олуб јыхылыр. Бахмајараг ки, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-тааладан чох әзәмәтли мөҹүзәләр ҝөрмүш вә Аллаһ-тааланын халис пеғәмбәрләриндән бири иди. Бу һагда Гуранда охујуруг:

“(Јa Рəсулум!) Китaбдa (Гур’aндa) Мусaны дa јaд eт! Һəгигəтəн o, чox халис иди. O бир eлчи, бир пeјғəмбəр иди.” [6]  Амма, бу илаһи ҹилвә һәзрәт Муса (әлејһиссалам) үчүн елә әзәмәтли олур ки, о, һушдан ҝедир. Ајылдыгдан сонра өзүнә ҝәлир вә Аллаһ-таалаја бу истәјинә ҝөрә төвбә едир вә иман ҝәтирир, играр едир ки, бу мадди имкан аләминдә Аллаһ-тааланын гәлби мүшаһидәси дә мүмкүн дејил.

   Әлламә Тәбатәбаи јазыр: “Һәзрәт Мусанын (әлјеһиссалам) һушдан ҝетмәси дағын парча-парча олмасы горхусундан дејилди. Јахуд, дағын парчаланыб онун һәјатыны тәһлүкәјә салаҹағындан да дејилди. Чүнки, бу һәмин Муса (әлејһиссалам) иди ки, әлиндәки әсаны јерә атанда әса әждаһа олур, иланлары вә ипләри удурду. О кәс иди ки, Нил чајынын Аллаһын изни илә јарылымасыны вә минләрлә инсанын фиронун гошунундан ниҹат тапдыгларыны мүшаһидә едир. О һәмин Мусадыр ки, (әлејһиссалам) Аллаһ-таала бир парча дағы бәни-Исраилин башы үзәриндә сахлајанда горхмады. Бәс, неҹә олур ки, Аллаһ-тааланын тәҹәллиси заһирдә онун ҹанына һеч бир зәрәр вермәјәҹәјини билдији һалда, дағын парчаланмасындан биһуш олур вә дәһшәтә ҝәлир?! Һалбуки, Аллаһ-таала өзү ишарә едир ки, сәнә һеч бир зәрәр дәјмәз вә сән даға тамаша ет. Бәс мәлум олур ки, бу арада дағын парчаланмасындан башга бир шеј олуб ки, һәзрәт Мусанын (әлејһиссалам) биһуш олмасына сәбәб олуб. Санки бу истәјин мүгабилиндә Мусаја (әлејһиссалам) илаһи гәһр дә тәҹәлли олуб вә Муса (әлејһиссалам) әслиндә ону мүшаһидә едибмиш. Бу сәбәбдән Мусада (әлејһиссалам) белә бир гәрибә вәзијјәт баш верир вә һәтта, бир ҝөз гырпымы да олса, дөзә билмир вә һушдан ҝедир. Бу сөзүн шаһиди исә ајылдыгдан сонра јерсиз һаҹәт диләдијинә ҝөрә Аллаһ-тааладан бағышланмаг истәји вә төвбә етмәсидир.

 Беләликлә, гыса ҹаваб будур ки, ола биләрди ки, һәзрәт Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-таалланын гәлби вә мәнәви  ҝөзлә мүшаһидә едә билсин, амма һәмин анда Аллаһ-тааланын гәһр сифәти илә үзләшир. Јәни, Муса сәнин мүхтәлиф мәшғулијјәтләрлә инсанлары өзүнә тәрәф чәкән вә мәшғул едән дүнјада бу истәјин јерсиздир вә һәјата кечмәз.[7]

Бәһсин сонунда бу мөвзуну тамамламаг үчүн Мәсумлардан (әлејһимуссалам) бу мөвзуда бир нечә рәвајәти гејд едирик:

    Бир нәфәр Әмрәл-мөминин имам Әлидән (әлејһисслам) сорушур: “Өз Рәббини ҝөрмүсәнми?” Имам (әлејһиссалам) ҹавабында бујурур: “Мән ҝөрмәдијим Рәббә һеч вахт ибадәт етмәрәм, амма Ону ади ҝөзләр ҝөрә билмәз, бәлкә дә гәлбләр иман һәгигәти илә Ону мүшаһидә едәрләр.”[8]

Һәмчинин, имам Садиг (әлејһиссалам) бујурур: “Кәрубин (бир дәстә мәләкләрдир) бизим нурумуздан хәлг олунмуш бир тајфадыр.....Әҝәр онлардан биринин нуру јер үзүнә дүшсә, бүтүн инсанлары нурани етмәси үчүн кифајәтдир.” Һәзрәт  јенә әлавә едир:”Муса (әлејһиссалам) Аллаһ-таалаја Ону ҝөрмәк истәдијини билдирдикдә Пәрвәрдиҝар онлардан биринә әмр едир ки, даға тәҹәлли етсин. Һәмин тәҹәлли кәрубиләрдән биринин даға тәҹәлли етмәси иди ки, дағы парча-парча едир.”[9]   

Әлламә Тәбатәбаи (рәһмәтуллаһ) бу рәвајәт һаггында мараглы изаһ верир вә јазыр: “Бу рәвајәтдән дәрк олунур ки, Аллаһ-тааланын тәҹәллиси дә башга ишләри кими Она нисбәт верилән шәклиндәдир. Мәсәлән, руһун гәбз олунмасы, дирилтмәк, рузи вермәк, вәһј етмәк вә саир...кими васитә олмаға габилијјәти вар. Руһун гәбз олунмасындан өтрү өлүм мәләјини јолланыр, өлүләри дирилтмәкдән өтрү Сур чалыныр, рузи Микајилин васитәси илә верилир вә вәһји һәзрәт Ҹәбраил васитәси илә назил олур. Тәҹәллиси дә мәләкләрдән (Кәррубин) биринин васитәси илә тәһәггүг тапыр.”[10]

Бу изаһдан баша дүшүлүр ки, Аллаһ-тааланын даға тәҹәллиси һеч дә бу мәнада дејил ки, Аллаһ-таала өзүнү, јахуд нурундан даға ҝөстәрсин вә дағ да парчалансын вә ја зәлзәлә баш версин, јахуд Аллаһ-таала мөҹүзә ҝөстәрсин вә саир.. Неҹә ки, бәзи тәфсирләрдә Аллаһын тәҹәллиси бу мәналара да јозулмушдур.[11] Бәлкә дә Аллаһ-тааланын тәҹәллисиндән өтрү мәхсус васитә вар ки, бу тәҹәлли дә онун васитәси илә баш верир.

Имам Казим (әлејһиссалам) бујурур: “Аллаһ-таала илә јаратдыглары арасында мәхлугатдан башга һеч бир пәрдә јохдур.”[12]

   Бу сәбәбдән имам Сәҹҹад (әлејһиссалам) Аллаһ-тааланы гәлби јолла ҝөрмәк истәјир[13] вә бу ҝөрүшү, салеһ бәндәләрин вә Аллаһа-таалаја ашигләрин ҝөзләринин нуру кими мәналандырыр.[14]

 

    Әлавә әдәбијјат үчүн бах:

1.     Ҹавад Амули Әбдуллаһ, Гуран мөвзу үзрә тәфсири, ҹ.7; сәһ-135-156

2.     Земәхшәри, Тәфсир Кәшшаф, ҹ.2; Әраф сурәсинин 143-ҹү ајәсиндә

3.     Субһани Ҹәфәр, Илаһијјат, ҹ.2

4.     Шејх Сәдуг, Төвһид, “ҝөрмәк” фәслиндә олан мәсәләләр

5.     Әлламә Тәбатәбаи, Мәһәһәммәд Һүсјен, Әл-Мизан фи тәсирил-Гуран (јахуд, тәрҹүмәси), ајәнин шәрһи, ҹ.8

6.     Фәхр Рази, Әт-Тәфсирул-кәбир, ҹ.14; сәһ-227-249

7.     Мисбаһ Јәзди, Мәһәммәд Тәги, Гуран маарифи, сәһ.1-3,26-47, 88-96.

8.     Тәфсир Нүмунә, ајәнин шәрһи, ҹ.6; Бәгәрә сурәси, ајә,56, 155.


[1] Әнам сурәси, 103.

[2] Ҹәфәр Сүбһани, Илаһијјат китабы, ҹ.2; сәһ.136, Ислам дәрсләри үчүн елми мәркәз нәшријјаты, Гум, Иран, дөрдүнҹү чап, 1413-һиҹри гәмәри или; Мәкарим Ширази, Насир, Тәфсир нүмунә, ҹ.6; сәһ.356, Дарул-китабул исламијјә нәшријјаты, Гум.

[3] Әраф сурәси, 138.

[4] Ҹавад Амули, Әбдуллаһ, Гурани-Кәримин мөзвзу үзрә тәфсири, ҹ.7; сәһ.364-дән сонра

[5] Мәснәви Мовләви, дөрдүнҹү дәфтәр, 2484-дән 2486-ҹы бејтләр.

[6] Мәрјәм сурәси, 51.

[7] Әлләма Тәбатәбаи, Әл-Мизан тәфсиринин тәрҹүмәси, ҹ.8; сәһ.300-350.

[8] Әлләма Тәбатәбаи, Әл-Мизан тәфсиринин тәрҹүмәси, ҹ.8; сәһ.368; Нәһҹүл-бәлағә, хүтбә.179.

[9] Әлләма Тәбатәбаи, Әл-Мизан тәфсиринин тәрҹүмәси, ҹ.8; сәһ.377

[10] Әввәлки әдәбијјт.

[11] Мәкарим Ширази, Насир, Тәфсир нүмунә, ајәнин тәфсириндә, ҹ.6; сәһ.356-дан сонра.

[12] Сәдуг, Төвһид, мәкан вә заманын Аллаһа нисбәт инкары, ҹ.12.

[13] Хәмсә әшәрә мунаҹаты, Арифләрин вә муридләрин мунаҹаты, Мәфатеһул-ҹинан.

[14] Хәмсә әшәрә мунаҹаты, Арифләрин мунаҹаты

Başqa dillərdə Q tərcümələr
Baxışlarınız
şərh sayı 0
Dəyəri daxil edin
misal : Yourname@YourDomane.ext
Dəyəri daxil edin
Dəyəri daxil edin

Təsadüfi suallar

Ən çox baxılanlar

  • Oğlan və qızın arasında dügzün cinsi əlaqə necə olmalıdır?
    162868 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/05/31
    Qısa cavab: İslam dininin nəzərinə əsasən qadın və kişi bir- birlərini təkmilləşdirən varlıqdırlar. Allah- Taala bunları elə yaratmışdır ki, bu iki məxluq bir- birlərinin aramlıqlarını bərpa edirlər. həmçinin bununla yanaşı bir- birlərinin bütün cinsi istəklərini təmin etsinlər. İslam dini bu ehtiyacların halal yolla ödənməsi üçün ailə qurmağı (müvəqqəti ...
  • Hacət və diləklərimizə çatmaq üçün ən tez qəbul olunan dua hansıdır?
    154914 Əməli əxlaq 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, bir çox dualar İmamlardan hacətlərin qəbul olması üçün rəvayət olunmuşdur ki, onların mətnini burada gətirmək mümkün deyildir. Bunun üçün də onlardan bir neçəsi ki, daha çox əhəmiyyət daşıyır adlarına işarə edirik. Təvəssül duası. Fərəc duası. ...
  • Şiələrin namazı əliaçıq və əhli- sünnənin əlibağlı qılmasının səbəbi nədir?
    117743 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/01/02
    On iki İmama (ə) inanan insanlar Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) sünnəsinə əməl etsinlər deyə, namazı əliaçıq qılırlar. Onların bu şəkildə namaz qılmasına əsas verən çoxlu sayda rəvayətlər vardır. Həmin rəvayətlərdə Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) namaz qılarkən əlləri açıq və yan tərəflərə bitişik şəkildə olduğu göstərilir. ...
  • Aya kişinin ixtiyarı vardır ki, istədiyi halda qadının hər hansı bir yerindən istifadə etsin, əgər güc vasitəsiylə olsa belə?
    109678 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/04/14
    Səlamun ələykum. Aşağıdakı cavablar müctəhidlərin dəftərxanalarından verimişdir: Həzrət Ayətullah Xamineinin dəftərxanası: Cavab 1 və 2. Qadının tamam olaraq kişini razı salması, o demək deyildir ki, kişi əxlaqa uyğun olmayan, çox məkruh və yaxud bir iş görə ki, qadının əziyyət olmasına səbəb olsun. Qadının tamam şəkildə ərini razı salması o deməkdir ...
  • Həyat yoldaşının öz razılığı ilə onunla arxadan əlaqədə olmağın hökmü nədir?
    98777 Nizamlar hüquq və əhkam 2015/06/29
    Möhtərəm mərcə təqlid alimləri buyurublar: “həyat yoldaşı ilə arxadan əlaqədə olmağın çox şiddətli kərahəti var”[1] Kərahət də bu mənadədər ki, bu əməl Allah dərgahında bəyənilməz bir əməldir. Amma, bu iş görülməsə daha yaxşıdır. Lakin, bu əməli edənə heç bir günah yazılmır. Diqqət etmək lazımdır ...
  • Qadın kişinin cinsi əlaqə istəyini rədd edə bilmərmi?
    91288 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/09/01
    Əziz islam Peyğəmbərinin (s) və Əhli- beytin (ə) hədis və rəvayətlərində qadın və kişinin yaxınlığı barəsində mətləblər budur ki, onlar bir- birlərinin haqqlarına riayət etməlidirlər.[1] Bu hüquqlar yaxınlıq etmənin iki tərəfini göstərir. Bir rəvayətdə kişiyə belə deyilir: “Müstəhəbdir ki, kişi yaxınlığı rahatlıq, fasilə və ...
  • Qızdırma xəstəliynə görə oxunan dua var?
    53340 Hədis elmləri 2014/05/20
    Dua mənbələrində Nur duası adı ilə belə bir dua nəql olunur və bu dua qızdırma xəstəliyinin sağamasında çox təsirlidir. Duanın mətni budur: (tər.) “Nur verən Allahın adı ilə; nur verən Allahın adı ilə ki, nur verir; Nurda olan Nur Allahın adı ilə, hər şeyin təqdir və ölçüsünü ...
  • Salam "Əmmən yucibul- muztər" امّن یجیب المضطرّ duası harada gəlibdir?
    45194 Əməli əxlaq 2012/09/10
    "Əmmən yucibul- muztərrə iza dəahu və yəkşifus- su" « أَمَّنْ يُجيبُ الْمُضْطَرَّ إِذا دَعاهُ وَ يَكْشِفُ السُّوء » cümləsi Quranda Nəml surəsinin 62- ci ayəsində gəlibdir. Buyurur: "Əli hər yerdən üzülüb darda qalan birisi ona dua etdiyi zaman onun duasını qəbul buyuran".
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    43707 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Hansı yolla göz dəymənin (nəzərin) qarşısı alınır?
    42868 Təfsir 2011/11/03
    Göz dəymə insanın nəfsində olan qəsirdən irəli gəlir və bunun üçün də ağıl dərk edən bir dəlil yoxdur. Bəlkə çox hadisələr vardır ki, göz dəyməylə baş vermişdir. Mərhum Şeyx Abbas Qumi göz dəymənin uzaq olması üçün qələm surəsinin 51- ci ayəsini sifariş etmişdir. Bu ayənin nazil olmasını nəzərə ...